Predavanje o Srpskim rukopisima iz fonda Ruske nacionalne biblioteke

   U organizaciji Srpske akademije nauka i umetnosti u sredu, 5. aprila 2017. godine u 12.00 sati, u Svečanoj sali SANU u Beogradu, održano je predavanje o Srpskim rukopisima iz fonda Ruske nacionalne biblioteke.

Predavanje je održao Aleksandar Ivanovič Vislij (Александр Иванович Вислый) generalni direktor Ruske nacionalne biblioteke iz Sankt Peterburga, Ruska Federacija.

   Predavanju su pored predstavnika biblioteka iz cele Srbije prisustvovali i predstavnici narodne biblioteke „Dositej Obradović“ iz Novog Pazara: Elijas Rebronja, direktor biblioteke; Enes Nikšić, dipl. bibliotekar; Zoran Jeremić, član upravnog odbora i Veselin Nišavić, akademski slikar.

   Ruska nacionalna biblioteka u Sankt Peterburgu jedna je od najvećih biblioteka na svetu i svakako najstarija biblioteka u Rusiji. Osnovana je 1795. godine kao Carska javna biblioteka, po odobrenju Katarine Velike, sa zadatkom stvaranja celovite zbirke ruskih knjiga: ne samo onih koje su štampane na teritoriji Rusije, već i onih štampanih u inostranstvu na ruskom jeziku, kao i svih knjiga o Rusiji i Rusima izdatih na drugim jezicima. 

   Posle više od dva veka predanog rada na razvoju i unapređenju Biblioteke i bogaćenju njenih fondova, ona danas broji više od 36 miliona naslova, od čega preko 15 miliona knjiga, a godišnji priliv publikacija iznosi oko pola miliona jedinica bibliotečke građe. U fondovima Biblioteke čuvaju se dragocenosti poput velikog broja srednjovekovnih južnoslovenskih rukopisa, impresivne kolekcije dela štampanih ćirilicom od 15. do 18. veka, Volterove biblioteke ‒ ličnog poklona carice Katarine Velike itd. 

   Za Srbiju je izuzetno značajan podatak da se u fondu rukopisa nalazi više stotina srpskih srednjovekovnih rukopisa, među kojima Vukanovo jevanđelje, Radoslavljevo jevanđelje, jevanđelje Nikole Stanjevića, kao i 166. list velelepnog Miroslavljevog jevanđelja. Ovaj dragoceni deo srpske kulturne i istorijske baštine do sada je bio dostupan samo ograničenom broju istraživača koji su imali sreću da rade u Ruskoj nacionalnoj biblioteci. Digitalizacija pomenutih rukopisa imaće prvorazredni značaj za približavanje ovog blaga širokom krugu korisnika, kako u Srbiji tako i širom sveta.