Kategorija: D

D

Daca Ahmed: Daca Ahmed: rođen je u Novom Pazaru 1894. godine,  Za vrijeme Kraljevine Jugoslavije bio je činovnik Trgovačko privredne banke u gradu. Pripadao je Džemijetu od osnivanja, 1922. godine. Poslije zabrane rada ove muslimanske partije 1925. godine, Daca je bio jedan od rukovodilaca Džemijeta u ilegali i prvi čovjek u svim aktivnostima ove partije, kao i bankarsko trgovačkim poslovima. Bio je predsjednik Novog Pazara, mandat mu je traja od  aprila 1941 do 1. mart 1942. godine.

Streljan je na Hadžetu januara 1945. godine.

 

 

Davidović Dušan: bio je predsednik Novog Pazara od 1933.- do  aprila 1941. Advokat Dušan Davidović bio je predsednik Demokratske stranke i Četničkog udruženja Deževskog sreza. Rođen je u Negotinu 1893. godine, a njegova porodica se doselila u Novi Pazar 1. marta 1914. godine. Kao vojnik kraljevine Srbije bio je učesnik u Prvom svetskom ratu od 1914. do 1918. godine.

Za predsednika Novog Pazara Dušan je biran u dva uzastopna mandata, na opštinskim izborima 1933. i 1936. godine, kao kandidat Demokratske stranke. Pod uticajem Aćifa Hadžiahmetovića i njegovih saradnika za njega je glasala većina Muslimana, a manji broj Srba, koji su većinom bili za, takozvanu Jerezu, kako se skraćeno zvala Jugoslovenska radikalna zajednica.

Dušan je imao i najduži predsednički mandat. Pored dva redovna, od 1933. do 1939. godine, zbog ratne psihoze i početka Drugog svetskog rata, mandat mu je produžen bez izbora, tako da je ostao na ovoj funkciji sve do 1941 .godine.

Ovaj period karakteriše više značajnih istorijskih događaja koji su imali veliki uticaj na novopazarski kraj: opštinski izbori u gradu 1933. i 1936. godine; ubistvo kralja Aleksandra I Karađorđevića u Marseju 9. oktobra 1934. godine; dolazak Hitlera na vlast u Nemačkoj; poslanički izbori za Deževski srez 1935. godine; sve organizovanija legalna i ilegalna aktivnost KPJ; formiranje pete kolone i njena ilegalna aktivnost; prvi štrajkovi opančarskih i obućarskih radnika u istoriji grada; osnivanje Kulturno prosvetnog i sportskog društva „Radnik", koje je na zahtev organa vlasti promenilo naziv u „Građanski"; konačan poraz „Jereze" na poslaničkim izborima 1938. Godine, potpisivanje Trojnog pakta jugoslovenske Vlade Cvetković - Maček.

Predsednički mandat Dušana Davidovića i odbornika prestali su 18. aprila 1941. godine, po naređenju nemačke Komande mesta. Dušanu je savetovano, čak i naređeno da napusti grad, pa je otišao u Kragujevac gde je radio kao advokat. U tom gradu je i umro 1961. godine.

 

 

Dervišnurović Osman: rođen je u Novom Pazaru 28. decembra 1917. godine. Bio je krojački radnik i pre rata pripadao naprednom radničkom pokretu. Bio je predsednik Gradskog narodnog odbora od 19. maja 1949. do 15. septembra 1950. godine, bio je predsednik u dva mandata. Prvi mandat 19. maj 1949. - 15. septembar 1950.

Ceo prvi mandat Osmana Dervišnurovića protekao je u znaku jake ekonomske blokade zemlje od strane istočnoevropskih zemalja na čelu sa SSSR-om. Posledice blokade najviše je osetila privreda Novog Pazara. Zbog restrikcije investicija obustavljena je izgradnja fabrike vunarskih proizvoda, predviđena petogodišnjim planom Srbije.

Godine 1949. završena je prva stambena zgrada u društvenoj svojini i dobila stanare; otvorena je prva ambulanta u kojoj su radili novopazarci Ismail Bošnjović i Asim Duštinac; osnovano je Dobrovoljno vatrogasno društvo, Zanatska komora, a Gradsko transportno preduzeće nabavilo je tri nova autobusa. Početkom juna 1950. godine građani su upisali drugi narodni zajam koji je raspisala Vlada FNRJ.

 Drugi mandat je trajao od 23. avgust 1951. do 29. maj 1953, 

Osmanu Dervišnuroviću dodeljen je veći broj priznanja i odlikovanja dodeljenih od 1945. do 1978. godine: Orden republike sa srebrnim vencem, Orden za vojne zasluge, Orden za hrabrost; Orden bratstva, jedinstva I reda; Orden zasluga za narod sa srebrnim vencem i Orden zasluga za narod sa srebrnim zracima, kao i više priznanja od SO Novi Pazar i društveno političkih organizacija u ovom kraju.

Posle rukovodećih funkcija u Gradskom narodnom odboru i Gradskom komitetu, Osmo je nekoliko godina bio direktor Zavoda za zdravstveno i socijalno osiguranje i aktivno učestvovao u društveno političkom životu Novog Pazara.

Umro je 19. decembra 1978. godine

 

 

Dolićanin Ćemal, prof. dr: emeritus, prvi rektor Državnog univerziteta u Novom Pazaru i redovni profesor. Rođen 11. 04. 1945. god. Šare, Sjenica. Oženjen je i ima 2 kćerke i 2 sina:

-Zanu Dolićanin- doktor medicinskih nauka, Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu,

-Dianu Dolićanin Đekić -doktor matematičkih nauka,  Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Novom Sadu,

-Edina Dolićanina-  doktora elektrotehnike i računarstva, Elektrotehnički fakultet Univerzitet u Beogradu,

i  Petra Spalevića, doktora tehničkih nauka, Elektronski fakultet Univerziteta u Nišu.Završio Prirodno matematički fakultet Univerziteta u Beogradu na kome je i magistrirao. 

ĆemalDolićanin je zvanje doktora nauka stekao  1980. godine na Prirodno matematičkom fakultetu Univerziteta u Prištini. Služi se ruskim i engleskim jezikom. 

Radio kao: 

Redovni profesor, Državni univerzitet u Novom Pazaru (2006.), redovni profesor, Tehnički fakultet, Univerzitet u Prištini (1985.), Vanredni profesor, Prirodno matematički fakultet, Univerzitet u Prištini (1980.), Docent, Tehnički fakultet, Univerzitet u Prištini, Asistent, Tehnički fakultet, Univerzitet u Prištini, Profesor na drugim Univerzitetima u zemlji, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu. Učiteljski fakultet, Univerzitet u Beogradu. 

Profesionalna karijera:

Prodekan Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Prištini,

Dekan fakulteta tehničkih nauka u Prištini,

Dekan Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Prištini,

Prorektor za nastavu i naučni rad Univerziteta u prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici,

Prvi rektor Državnog univerziteta u Novom Pazaru,

Podpredsednik nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.

Profesor na Univerzitetima van zemlje:

Državni univerzitet u Jeni (ranije Istočna Nemačka). Državni univerzitet u Minsku, Belorusija. Državni univerzitet u Moskvi, Rusija. Univerzitet u Sarajevu (magistarske studije), Bosna i Hercegovina. Univerzitet u Tuzli, Bosna i Hercegovina. 

Objavio oko 90 stručnih i naučnih radova u zemlji i inostranstvu (samostalno ili u koautorstvu sa saradnicima), a od toga veliki broj su radovi na SCI listi. 

Učestvovao u realizaciji oko 20 naučno istraživačkih projekata koji su finansirani od Pokrajinske zajednice za naučni rad Kosova i Metohije Republike Srbije i Ministarstva za nauku i tehnologiju Republike Srbije. Rukovodilac većeg broja ovih projekata.

Učestvovao u realizaciji više međunarodnih projekata, pri čemu značajan segment čine TEMPUS projekti.

Bio je koordinator dva Master studijska programa koji su organizovani u saradnji sa World University Service Austria (WUS).

Rukovodilac je master i doktorskih studija Državnog univerziteta u Novom Pazaru.

Nagrade i priznanja:

Diploma "dr Vojislav Stojanović" za poseban doprinos univerzitetskom obrazovanju - udruženje univerzitetskih profesora i naučnika Srbije.

Novembarska nagrada grada Priština, 1988. 

Povelja "Kapetan Miša Anastasijević" za uspostavljanje i afirmaciju univerzitetskog obrazovanja, 2009.

Zahvalnica Kriminalističko-policijske akademije za izuzetan doprinos ugledu i afirmaciji Kriminalističko-policijske akademije, 2009. 

Plaketa Fakulteta tehničkih nauka, Univerziteta u Novom Sadu, za poseban doprinos razvoju fakulteta tehničkih nauka, 2010.

Zahvalnica Srpske Kraljevske asocijacije akademika, inovatora i naučnika, za doprinos razvoju i unapređenju naučne delatnosti, inovatorstva, publikovanja naučno-stručnih radova i primeni naučnih dostignuća u Akademiji, 2011.

Zahvalnica Udruženja studenata elektrotehnike Evrope LK Beograd-eeStec, LC Belgrade i Udruženja studenata tehnike Evrope LBG Beograd, BEST, Belgrade, za pruženu podršku i pomoć pri organizovanju Sajma poslova za studente i diplomce tehničko-tehnoloških fakulteta, JobFair 11- Kreiraj svoju budućnost

 

 

A B C Č Ć
D Đ E F
G H I J K
L LJ M N NJ
O P R S Š
T U V Z Ž