Ć

 

Ćilerdžić Hamidaga:  rođen je u Novom Pazaru 1860. godine i po zanimanju je bio renterijer. Za predsednika opštine postavljen je rešenjem Komande mesta austrougarske vojske 22. novembra 1915. godine, mandat mu je trajao do polovine 1916.

Hamidagin predsednički mandat upisao je u istoriju Novog Pazara nekoliko značajnih događaja iz perioda okupacije grada u Prvom svetskom ratu. Prva mera okupatora u gradu bila je organizovanje Becirks komande i Krajs komande, prvih i najvažnijih organa nemačke vlasti u gradu. Odmah posle toga raspušten je Odbor novopazarske opštine, čiji su članovi bili Bošnjaci, Srbi i Jevreji a imenovan novi Odbor sastavljen isključivo od Bošnjaci.

Prvih dana okupacije vlast je obećala agama i begovima da će im dozvoliti da uzimaju četvrtinu od svojih čifčija, kao za vreme turske vladavine. Naredba o tome objavljena je početkom 1916. godine. Na osnovu te naredbe age i begovi su uzimali četvrtinu u toku cele okupacije, od 1915. do 1918. godine.

Hamidaga Čilerdžić je  1916. godine uhapšen i osuđen od strane okupatorskih vlasti na kaznu zatvora. U zatvoru u Beogradu je ostao do kraja okupacije 1918. godine. Ostali su nepoznati pravi razlozi njegovog hapšenja i zatvorske kazne. Iz zatvora je pušten odmah po oslobođenju Beograda 1918. godine. Umro je u Novom Pazaru 1919. godine. 

 

 

Ćatović Ervin: rođen je 12. septembra 1966. godine u Prištini. Ervin Ćatović potiče iz ugledne intelektualne porodice, deda Iljaz-efed. Ćatović – profesor Medrese kralja Aleksandra u Skoplju, otac Hilmija Ćatović – univerzitetski profesor i nacionalno priznati umetnik i majke Nade- profesora književnosti. Osnovnu i srednju školu,Fakultet likovnih umetnosti, kao i postdiplomske studije završava u Prištini. Studijska putovanja i usavršavanje obavlja u Italiji i Francuskoj.Prva iskustva u nastavi stiče tokom studija 1988-1989. godine kao nastavnik likovne kulture u Srednjoj školi u Prištini.

1991. godine radi kao kustos u Pokrajinskom kulturnom centru u Prištini.

1993. godine postaje gavnu urednik galerije PKC-a.

1996. godine dobija zvanje docenta na Fakultetu umetnosti u Prištini.

2009. godine biran je u zvanje redovnog profesora na Fakultetu umetnosti u Prištini

Profesor je na Univerziteu u Prištini sa privremen sedištem u Kosovskoj Mitrovici i na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru (od njegovog formiranja) .Od 1999. godine radi honorarno (1/3) na Učiteljskom fakultetu, Univerziteta u Beogradu. Uporedo sa pedagoškom karijerom aktivno radi na svojoj izlagačkoj  likovnoj karijeri.

 Izlagao je na 49 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Napomenućemo najvažnije likovne centre: Beograd, Priština, Novi Sad, Kragujevac, Novi Pazar, Kraljevo, Čačak.

U inostranstvu:Podgorica, Sarajevo, Zagreb, Herceg Novi, Tivat, Bar, Petrovac, Novalj(Pag), Trondhaim (Norveška), Berlin (Nemačka), Dol- De- Bretagne, Nimmes (Farancuska), Padova (Italija).

Učestvovao je na 240 kolektivnih – recentnih likovnih manifestacija u zemlji i inostranstvu. (Izložbe na poznatim i renomiranim likovnim projektima i recentnim likovnim salonima) 

Uža umetnička oblast Slikanje, Crtanje i Vizuelne umjetnosti.

Član ULUS, ULUCG  i SULU-a.

NAGRADE:

1990. godine II nagrada za slikarstvo na godišnjoj izložbi studenata Likovnih umetnosti

1991. god.  Nagrada Univerziteta u Prištini – Istaknuti student-

2000. god.  I nagrada Bijenala mladih u Novom Pazaru

2003. god. I nagrada za idejno rešenje plakete festivala „Zlatna pahulja“ Rožaje. 

2011. god.  Nagrada Longin – Fakultet umetnosti, Univerziteta u Prištini, za  izuzetan stvaralački doprinos   iz oblasti umetnosti.

2012. god. I nagarda na Jesenjem likovnom salonu u Novom Pazaru.

2015. godine I nagrada na 11. Međunarodnom likovnom salonu „Raška Škola“.

PRIZNANJA:

1999. godine Priznanje  PKC –a, Priština  za stvaralaštvo i doprinos u kulturi.

Zahvalnica 

2009. godine  Srpske akademije nauka i umetnosti –ogranka u Novom Sadu za umetničko delo koje obagaćuje zbirku SANU.

KOLONIJE:

Učesnik na 20 prestižnih likovnih kolonija u zemlji i inostranstvu. 

- PredsednikUdruženjalikovnihumetnikaSandžaka (SULU) 2010-2018. godine

- Predsednik upravnog odbora Kulturnog centra, Novi Pazar 2012. godine

- Predsednik upravnog odbora Biblioteke Dositej Obradović, Novi Pazar 2007-2008. godine

- Predsednik upravnog odbora Zavod za kulturu Sandžačkih Bošnjaka u Republici Srbiji 2011-2013. godine

-      Predsednik umetničkog saveta Galerije Multimedijalnog centra 2010-2013. Godine

- Šef odeljenja- koordinator Fakulteta umetnosti, (K. Mitrovica) Fakultet umetnosti, Univerzitet 

        u Kosovskoj Mitrovici 2002 – 2006. godine

-       V.d.dekan Državni univerzitet u Novom Pazaru

         Filozofski fakultet 2007 – 2008. godine

-       V.d. prorektor za infrastrukturu i studentski standardDrzavnog univerziteta u Novom 

         Pazaru2008 – 2009. godine

-       Šef departmana za umetnost Drzavni univerzitet u Novom Pazaru 2008 – 2009. godine

-       Šef studijskog programa Likovna Umetnost Drzavni univerzitet u Novom Pazaru 2012 -2018.

       godine.

Ervin Ćatović živi u Novom Pazaru od 1990. godine, sa suprugom Senadom i ćerkama Ernom i Hanom.

 

 

Ćatović Hilmija: rođen je 1933. godine u Rožajama. Osnovnu školu završava u svom rodnom gradu. Srednju umetničku školu započinje u Herceg Novom, tada poznatoj srednjoj školi u kojoj su predavali Petar Lubarda, Milo Milunović i drugi. Hilmija se ističe vrednim učenjem i radom u klasi sa tada vršnjakom, danas poznatim slikarom Dadom Đurićem.

Nakon dve godine prelazi u Skoplje u Srednju umetničku školu u klasi čuvenog profesora Lazara Ličenovskog. Porodica Ćatović je u Skoplju već bila dobro poznata, naime Hilmijin otac Iljaz je bio profesor turskog jezika u Kraljevoj medresi.

Nakon Srednje umetničke škole Hilmija Ćatović upisuje se na Akademiju primenjenih umetnosti u Beogradu i to na drugu godinu studija kao izuzetno talentovan i kreativan student. Akademiju primenjenih umetnosti u Beogradu, odsek Slikarstvo završava u klasi profesora Vinka Gradana. Na istom fakultetu završava i postdiplomske studije kod profesora Rajka Nikolića i magistrira na temu “Slikarstvo u uslovima savremene arhitekture”.

Prvo radno iskustvo u pedagoškom radu profesor Hilmija Ćatović stiče 1957. godine u Novom Pazaru gde, kao prvi diplomirani profesor likovne kulture u Sandžaku, priprema i prvu samostalnu izložbu. Nakon toga odlazi za Beograd, a nedugo zatim odlazi u Prištinu, gde u poznatoj izdavačkoj kući “Rilindija” radi kao likovni urednik.

Ubrzo se u Prištini otvara prva Viša pedagoška škola i Hilmija Ćatović dobija posao profesora na predmetu Slikanje i crtanje. I tada profesor Ćatović važi za prvog akademskog slikara u Prištini. Zajedno sa nekoliko kolega učestvuje u osnivanju Akademije likovnih umetnosti.

Od samog početka profesor Ćatović vodi slikarsku klasu i za 40 godina profesorskog rada kroz njegovu klasu prolaze mnoge generacije, danas veoma poznatih stavaralaca među kojima su mnogi upravo slikari naših prostora (Novi Pazar, Rožaje-Sandžak). Vodio je profesor Ćatović nastavu na predmetima Crtanje, Tehnologija umetnosti, usled nedostatka kadrova.

Dugo godina profesor Ćatović radi kao šef katedre za slikarstvo, šef departmana likovnih umetnosti, zatim kao prodekan za nastavu Akademije likovnih umetnosti i predsednik privremenog upravnog odbora.

U penziju odlazi 2002. godine, ali ostaje zbog izuzetnih zasluga, profesor na postdiplomskim studijama.

Profesor Ćatović je tokom svoje bogate radne i likovne karijere radio na nekoliko fakulteta umetnosti u našoj zemlji, u svojstvu gostujućeg profesora (na Fakultetu za dizajn u Novom Pazaru i Nišu).

Ćatović je bio i jedan od osnivača Udruženja likovnih umetnika Kosova na čijem je čelu bio dugo godina u svojstvu predsednika.

Tokom svoje bogate karijere profesor Ćatović je bio predsednik upravnog odbora SIZ- a kulture Kosova i Metohije. Autor je mnogih spomenika, mozaika i murala.

Dela Hilmije Ćatovića nalaze se u mnogim muzejima, galerijama i privatnim zbirkama. Član je ULUS-a. Ćatović je imao sedamdeset samostalnih i tristotine kolektivnih isložbi u zemlji i inostranstvu. Ćatović Hilmija je umro u Novom Pazaru 2016. godine.

 

 

Ćorović-Nuribegović Fehim-beg: rođen je u Rasovu kod Bijelog Polja. U Novi Pazar je došao posle Prvog svetskog rata i odmah se uključio u politički život grada. Kada je 1922. godine osnovan Džemijet, Fehimbeg je izabran u rukovodstvo ove stranke. Na redovnim opštinskim predsedničkim izborima u jesen je izabran za predsednika Novog Pazara, njegov mandate  trajao je od  jeseni 1923 do sredine 1925. kao kandidat na listi Džemijeta.

Februara 1925. godine održani su poslanički izbori na kojima su kandidatske liste istakli Radikalna stranka i Džemijet. Protekli su u znaku terora nad Muslimanima organizovanog od strane Radikalne stranke, uz svestranu pomoć organa vlasti. Posle izbora počela je masovnija seoba Muslimana za Tursku. Iz Novog Pazara se iselilo preko 150, a iz Deževskog sreza oko 200 porodica. Izborni teror i seoba muslimanskog življa nisu ostali tajna za širu javnost. O tome su pisali beogradski listovi i štampa Bugarske, Grčke, Italije i drugih država. Na sva ova izborna događanja vlada Kraljevine SHS je odmah intervenisala tako što je poslala u Novi Pazar čačanskog župana Ljuba Ćirkovića sa zadatkom da kazni krivce, smiri Muslimane i zaustavi njihovo iseljavanje. Ćirković je ove, kao i druge zadatke, uspešno izvršio. U tome su mu mnogo pomogle ugledne muslimanske porodice u gradu i reforme koje je u to vreme u Turskoj sprovodio Kemal Ataturk, o kojima su ovdašnji Muslimani bili detaljno obavešteni.

Nezadovoljan položajem muslimanskog življa dao je ostavku na ovu funkciju i odmah otišao u Tursku. Živeo je u Izmiru i bavio se trgovinom, imao je samo kćerku po imenu Mazluma, radi kao advokat međunarodnog prava u Ankari, doktorila pravne nauke na Sorboni.

Bio je veliki prijatelj sa Kemalom Ataturkom. Zauzimao je značajne položaje u Carigradu, imao je nekoliko svojih fabrika i redovno je sa kćerkom Mazlumom dolazio u Novom Pazaru sve do njegove smrti.

Umro je 17. oktobra 1975. godine.

 

 

Ćeranić Rašidov Avdo - Prim dr. hirurg: U selu Zatonu, zaseok Kamine Kod Bijelog Polja Crna Gora rođen je Ćeranić Avdo 1. maja 1951 god od oca Rašida i majke Amire. Ovaj danas veoma obrazovani i iskusni hirurg živi sa svojom porodicom u Novom Pazaru..Zapošljava se u Prištini koju ubrzo napušta i odlazi u Tutin a nakon šest meseci rada sasvim slučajno u potrazi za boljim uslovima života dolazi u Novi Pazar gde živi, radi i formira porodicu.

Kao doktor opšte medicine 1980. god. biva postavljen za načelnika te službe.

Dr. Avdo odlazi 1982. god. na specijalizaciju iz hirurgije na prvu hiruršku kliniku u Beogradu, a 1986. god. završava specijalizacju i od tada radi na hirurškom odeljenju opšte bolnice u Novom Pazaru.

Od samog početka dr Ćeranić kao specijalista hirurg marljivo radi i usavršava se u svojoj oblasti. On uvodi nove dijagnostičke procedure u lečenju svojih pacijenata. 

Postavljen je 1991. god. za gen. direktora tadašnjeg Medicinskog centra u Novom Pazaru u čijem  sastavu pored doma zdravlja i bolnice u N. Pazaru su i Dom zdavlja u Tutinu i Sjenici.

Svojim radom daje veliki doprinos unapređenju zdravstvene zaštite stanovništva tog regiona zajedno sa područjem Raške, Leposavića i Leška. Pokreće još jednu veliku donatorsku akciju za prikupljanje sredstava, kupuje opremu i prvi put formira i otvara službu za Neonatologiju. 

Na funkciju direktora ostaje do sredine 1993. god.

Na VMA u Beogradu 1993. God. odlazi na obuku iz oblasti endoskopije i ultrazvuka.

Piše i objavljuje stručne radove. Ukupno je napisao oko 50  autorskih i desetak koautorskih radova objavljenih u medjunarodnim časopisima i zbornicima. 2008 god je imenovan za generalnog direktora  Zdravstvenog centra u trajanju  od četiri ipo god. Raspisuje i daje spcijalizacije mladim lekarima iz raznih oblasti med. ukupno 42 specijalizacije. ZC. broji preko 1300 radnika i broji preko 220 lekara  sa preko 120 specijalista.

2006. god pokreće i izdaje po prvi put u istoriji novopazarskog zdravstva stručno-medicinski časopis, „Sanamed“ koji redovno izlazi. 

U svom profesionalnom radu uradio je i preko osam hiljada operacija među kojim se mogu istaći i mnoge rijetke i neuobičajene za uslove u kojima je radio a među najređim su i tri povrede srca koje je operisao 1992,2002 i 2009. god.

 

Član je likovnog kluba “Sopoćani” On je  kao i u oblasti  svog profesionalnoga poziva, kako kaže svoje prve ljubavi hirurgije i u polju slikarstva ostavio duboke impresije i dug prema čoveku. Angažovan je kao stručni saradnik opšte hirurgije državne bolnice u Bijelom polju. U izdanju mu je i prvi roman u 2017. god.

 

 

 

 

A B C Č Ć
D Đ E F
G H I J K
L LJ M N NJ
O P R S Š
T U V Z Ž