K

Kačapor Sait dr.: rođen je u selu Orlju, Opština Tutin, 6.6.1947. godine, od oca Zena Kačapora i majke Hankuše (Škrijelj). Osnovnu školu je završio u rodnom selu i Tutinu, srednju Učiteljsku školu u Novom Pazaru, a Pedagošku akademiju - Odsek za razrednu nastavu, u Svetozarevu (Jagodini). Nakon toga je završio studije pedagogije na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Postdiplomske studije pedagogije završio je u Zagrebu, a doktorat na Filozofskom fakultetu u Beogradu. 

Radio je kao učitelj i nastavnik, a zatim i kao prosvetni savetnik u Međuopštinskom zavodu za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja u Kraljevu. 

Na Odseku za pedagogiju, Filozofskog fakulteta u Prištini, prošao je put od predavača, preko zvanja docenta i vanrednog profesora do zvanja redovnog profesora univerziteta. Izvodio je nastavu iz opšte pedagogije, metodike prirode i društva, istorije pedagogije i školske pedagogije sa metodikom rada školskog pedagoga. Od početka školske 2000/01. izvodi nastavu opšte pedagogije i psihologije na Fakultetu humanistickih nauka Univerziteta “Džemal Bijedić” u Mostaru. Jedan je od inicijatora i osnivača Islamske pedagoške akademije u Novom Pazaru. Inicijator je i jedan od osnivača Univerziteta u Novom Pazaru. Prvi je vršilac dužnosti prorektora Univerziteta u Novom Pazaru i dekana Filozofskog fakulteta.

Auor je knjiga: Školstvo u Novom Pazaru i okolini od 1918. do 1941. godine, (1987), Naše mesto i okolina - Tutin, koautorski rad, (1989), Istorijski pregled nastanka i razvoja škole, (1996), Uvod u školsku pedagogiju, (1999), Pedagogija, udžbenik sa prof. dr Radenkom Kruljem i prof. dr Radivojem Kulićem, (2001), Pedagogija, udžbenik sa prof. dr Radenkom Kruljem i prof. dr Radivojem Kulicem, (2002), Pedagogija, udžbenik sa prof. dr Mladenom Vilotijevićem, prof. dr Radivojem Kulićem i prof. dr Radenkom Kruljem, (2003), Kud “Vrelo Ibra iz Rožaja”- ime za poštovanje, (2001), Znajem u budućnost - sto godina OŠ “Mustafa Pećanin” u Rožajama, koautorski rad sa Zaimon Azemovićem i Ibrom Skenderovićem, (2002), Opšta psihologija, udžbenik sa Vojkom Rdomirovićem, (u štampi), kao i preko 150 priloga u časopisima i preko 200 članaka u novinama i listovima.

Recenzirao je više od dvadeset knjiga iz oblasti pedagogije, istorije, kulture, itd. i napisao i objavio oko dvadeset i pet prikaza raznih knjiga i autora.

Više puta je bio mentor magistarskim i doktorskim kandidatima, kao i član komisija za izbor u sva univerzitetska zvanja.

Oženjen je, otac troje dece.

 

 

Kahramanyol (Petlača) Mustafa prof. dr.: rođen je 1944. Godine u Novom Pazaru. Srednju školu završio je u Turskom gradu Bursi, a  1970. godine završava Medicinski fakultetna Hacetepe univerzitetu u Ankari. Na vojnomedinsku akademiju Gulhane primljen je 1971.  godine. Akademsko zvanje docent stiče 1977, a specijalizirao je za oblast uho, grlo, nos. Od 1980. boravi na specijalizaciji u Johan Hopkins bolnici u Baltimore (SAD). Od 1983. do 1986. Radio je u Shape medicinskom centru pri vrhovnoj komandi   NATO-A u Belgiji. Od 1993. do 1996. godine obnaša dužnost specijalnog savjetnika vlade Turske za pitanja Balkana.   Po okončanju ove dužnosti vraća se u Gulhane centar, a od  2005. godine do danas vodi privatni medicinski centar u Ankari. Govori tečno Turski, Bosanski, Engleski i Francuski jezik.

 

 

Kamešničanin Asim: rođen je u Novom Pazaru 17. jula 1927. godine. Bio je predsednik Novog Pazara od 10. februar 1955. –do 03. oktobra 1955.

Završio je  višu partijsku školu u Beograd, nakon čega je završio i ekonomski fakultet. Po uspešnom završetku studija Asim je bio potpredsednik Kraljevačkog sreza, predsednik Privredne komore u Kraljevu i potpredsednik Privredne komore Srbije.

I ako najmlađi od svih dotadašnjih predsednika, Asim Kamešničanin bio je ambiciozan, efikasan u radu i jedan od najsposobnijih predsednika Novog Pazara. Njegovim postavljenjem osetio se novi kvalitet u radu GNO-a, što je nastavljeno i kasnije, zahvaljujući sve boljim kadrovskim i materijalnim uslovima i posebno sve većoj pomoći NR Srbije.

U ovom periodu pripremljen je novi Statut opštine, koja je obuhvatala grad i bivše seoske opštine, podignuta je zgrada za Učiteljsku školu itd.  

Životni vek ovog pregaoca tragično je presečen 28. januara 1969. godine u saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj magistrali, kad je život izgubila i njegova ćerka Binasa. Sahranjeni su na Gazilaru, ispraćeni dugom, tužnom povorkom velikog broja građana Novog Pazara.

 

 

Karaahmetović Adem: rođen je u Novom Pazaru 2. jula 1923. godine. Bio je trgovački pomoćnik po zanimanju. Uoči Drugog svetskog rata pripadao je grupi napredne omladine pod uticajem KPJ. Za predsednika Novog Pazara izabran je 15. septembra 1950. godine i ostao na funkciji do 23. avgusta 1951. godine.

Skupština NR Srbije je januara 1950. godine donela Zakon o zabrani nošenja zara i feredže, tako daje sprovođenje ovog zakona bio i veliki posao, koji je potrajao do kraja Ademovog predsedničkog mandata.

Za aktivno učešće u NOB-i doprinosu u izgradnji zemlje Adem Karaahmetović je dobio više priznanja, među kojima su: Orden zasluga za narod, Orden za vojne zasluge, Orden rada sa zlatnim vencem, Novembarska nagrada i Povelja Opštine Novi Pazar. Savremenici pamte Adema kao čoveka visokog morala, časti i velikog poštenja. 

Adem Karaahmetović je umro u jesen 2011. godine u Novom Pazaru, gde je i sahranjen.

 

 

Komatina Arif-aga: rođen je 1876. godine. Poslednji je predsjednik opštine Novi Pazar za vrijeme Turskog vakta, ne zna se tačan datum njegovog postavljenja na mjestu načelnika opštine, ali je tu dužnost obavljao do 1912. godine.Poginuo je19/10/1912. godine,zajedno sa još 300 ljudi u odbrani grada.Ukopan je u dvorištu Altun-alem džamije. Nakon njegove i ženine smrti sin Šabani kćerka Vedžiha odlaze da žive u Tursku kod njegove sestre Elmas –hanume. Arif-agina kćerka je bila udata za sina turskog prestolonaslednika, gdje je i njegov sin Šaban odrastao, Šaban  je veoma rano ostao bez oba roditelja.

Kada je Arif-aga otišao da posjeti sestru i zeta u Istanbul, dobio je Ata ljeicanera i konja za sina Šabana.

 

 

Karamarković Aleksandar prof. dr: rođen je 06.04.1964.god. u  Novom Pazaru. 

Sin, jedinac je od oca dr Radoslava Race Karamarkovića, prvog hirurga rodom iz Novog Pazara i majke Olge (devojačko Mikić) Karamarković, profesorke engleskog jezika u Novopazarskoj Gimnaziji.

Igrom sudbine, nakon što je njegov otac dobio novo radno mesto, porodica se seli za Beograd, kada je Aleksandar imao 3 godine. U Beogradu je završio osnovnu skolu, "Svetozar Marković ", a nakon toga i " V Beogradsku Gimnaziju ".

Ljubav prema medicini ispoljava od malena, te zato 1982. godine upisuje Medicinski Fakultet u Beogradu, koji je završio 1987.god, kao jedan od najboljih studenata sa prosekom 9,93.

Kao lekar započinje rad na Prvoj hirurškoj Klinici Kliničkog Centra Srbije u Beogradu. Nastavljajući put svoga oca, dr Radoslava Race Karamarkovića, koji je ostavio neizbrisiv trag u novopazarskoj bolnici radeći kao hirurg u izuzetno teškim uslovima, specijalizaciju iz hirurgije završava u Beogradu, 1994. godine. Subspecijalizaciju iz Urgentne hirurgije završava 2009.god.

Nakon što je započeo svoju profesionalnu karijeru kao specijalizant opšte hirurgije, na Prvoj hirurškoj klinici u Beogradu 1990.god, prelazi na Kliniku za urgentnu hirurgiju, Kliničkog centra Srbije 1991.god, a gde je svojim angažmanom, uvođenjem novih hirurških procedura i razvojem hirurgije uopšte ostavio neizbrisiv trag, kao i kroz mnoga rukovodeća mesta koja je obavljao (Načelnik intenzivne nege (1995-2000), načelnik hepatobilijarne hirurgije (2004-2008) i Direktor Klinike za urgentnu hirurgiju (2008-2016) postao je jedan od najzaslužnijih za izuzetan renome ove ustanove. 

Od  Maja, 2018. postavljen je za Direktora Hirurške Klinike „Nikola Spasić“ KBC „Zvezdara“ u Beogradu, gde je nakon 45 godina obnovio Nastavnu bazu Hirurgije na Medicinskom Fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Želeći da nadograđuje svoje hirurško znanje i veštinu, prof dr Aleksandar Karamarković je nakon završene specijalizacije, mnogo puta bio na dodatnom usavršavanju kod eminentnih svetskih stručnjaka iz oblasti hirurgije jetre i pankreasa, laparoskopske i transplantacione hirurgije jetre. 1998.god boravi na odeljenju za transplantacionu i hepatobilijarnu hirurgiju, Klinike za hirurgiju Univerziteta u Jeni, u Nemačkoj (Professor Johannes Scheelle); 2001-2002.god. se usavršava na Odeljenju hepatobilijarne hirurgije Kliničkog centra u Mariboru, u Sloveniji (Professor Eldar Gadžijev), a 2003.god.  iz laparoskopske hirurgije u KC “Dr Dragiša Mišović-Dedinje” (Professor Radoslav Perunović); 2004.god. na Univerzitetu u Bolonji, u Italiji, nadograđuje veštine iz hepatobilijarne hirurgije kod (Professor Antonino Cavallari), a usavršavanje iz transplantacione hirurgije jetre, 2010.godine u Florence Nightingale Bolnici, u Turskoj (Professor Yaman Tokat). Laparoskopiju hepatobilijarnog sistema usavršava 2017.god  u Kaliforniji, SAD (Professor Yuman Fong), a laparoskopsku hirurgiju jetre u Seulu, Juzna Koreja 2017.god. (Professor Ho-Seong Han) i na Tajlandu, na National Cancer Institute of Thailand, Bangkok (Professor Rawisak Chanwat) gde boravi u februaru 2018.god. 

Koliko je u svom dosadašnjem radnom veku uspešan govori i činjenica da je do sada uspešno obavio preko 10-ak hiljada (10.000) operacija iz oblasti abdominalne i urgentne hirurgije od kojih je značajan broj i onih naj-komplikovanijih operacija.

Uporedo sa usavršavanjem i razvojem hirurške karijere, nesebično prenoseći svoje znanje mladim lekarima i studentima, napreduje i u akademskoj karijeri. Magistarsku tezu je odbranio 1992, a doktorirao na Medicinskom fakultetu u Beogradu 2001.god. Kao asistent na katedri hirurgije Medicinskog fakulteta u Beogradu radi od 1996-2004.god, a kao docent od 2004-2010.god. 2010.god je izabran za vanrednog profesora, a 2016. za redovnog profesora na katedri hirurgije Medicinskog fakulteta u Beogradu. 2007.god. je izabran za počasnog profesora hirurgije Medicinskog fakulteta “Carol Davila”, Univerziteta u Bukureštu, u Rumuniji.

Prof dr Aleksandar Karamarković je autor monografije "Intra-abdominalne infekcije i septički sindrom u abdominalnoj hirurgiji", publikovane 2002. god. i univerzitetskog udžbenika "Tehnike resekcije jetre", publikovane 2012.god. Autor je preko 90 radova publikovanih u časopisima indeksiranim u najvećim indeksnim bazama (Current Contents (CC); Science Citation Index (SCI); Pub-Med; Medline). Kao predavač po pozivu, učesnik je i velikog broja svetskih kongresa iz oblasti hirurgije održanih širom sveta u: Grčkoj, Turskoj, Egiptu, Hrvatskoj, Sloveniji, Rumuniji, Francuskoj, Bosni i Hercegovini, Tajlandu, Rusiji, Japanu, Izraelu, Kini, Koreji, Italiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima itd. Član je eminentnih i prestižnih Svetskih Udruženja hirurga kao sto su Američki Koledž hirurga (FACS), Evropske Hirurške Asocijacije (ESA), Nacionalni delegat u Svetskom Udruženju urgentne hirurgije (WSES).

Istaknuti je član mnogih domaćih i svetskih udruženja hirurga: srpskog lekarskog društva, Udruženja hirurga Srbije, Međunarodnog udruženja hirurga, gastroenterologa i onkologa (IASGO), Međunarodnog hepatopankreatiko bilijarnog udruženja (IHPBA),  Evropskog hepatopankreatiko bilijarnog udruženja (EHPBA), Međunardnog udruženja za hirurške infekcije (ISIS) itd.

Kao priznati stručnjak u svojoj oblasti istaknuti je član uređivačkog i recenzentskog odbora velikog broja domaćih i svetskih časopisa: Hepato-Gastroenterology, World Journal of Emergency Surgery, Journal Clinics in Surgery – Emergency Surgery, Annals of Surgery and Perioperative Care, Open Access Journal of Anesthesia and Surgery, Chronicles of Surgery, Surgery, Gastroenterology and Oncology, Libri Oncologici, Croatian Journal of Oncology, BioMedicine and Surgery (BMS), B&H Surgery, SanaMed...

Nastavljajući put svoga oca, dr Radoslava Race Karamarkovića, koji je svojim radom kao hirurg u Novom Pazaru, ali i posle, u toku svog radnog veka koji je proveo u Beogradu uvek bio vezan za grad Novi Pazar, i svoga dede Branka, istaknutog borca za oslobođenje Novog Pazara u II svetskom ratu, prof dr Aleksandar Karamarković, ne zaboravlja grad u kome je rođen. Uvek na usluzi građanima našeg kraja, omiljen, poznat i priznat kao humanista, spreman da pomogne, priskoči kad je najteže, uvek ponosno ističući gde je rođen, jedan je od glavnih promotera Novog Pazara, kako u zemlji tako i u inostranstvu. Zauzima posebno mesto u razvoju zdravstva u našem kraju, nesebično prenoseći svoje znanje kako studentima tako i specijalizantima hirurgije kojima je bio mentor na čemu su mu neizmerno zahvalni. Za svoj rad i iskazanu plemenitost i humanost u dugogodišnjem radu je i dobio Plaketu zaslužnog građanina Novog Pazara 2014.god. 

Oženjen je i otac dva sina.

 

 

Kostić Miladin prof. dr: doktor pravnih nauka, rođen 10. decembra 1953. godine,  rektor je Državnog univerziteta u Novom Pazaru i redovni profesor. Predaje Upravno, Službeničko i Ustavno pravo.

Na Državnom univerzitetu je angažovan od početka rada ove institucije, kao predavač, ali i član rukovodećeg tima: obavljao je funkciju zamenika predsednika Privremenog saveta DUNP, bio je  član Senata,  predsednik Saveta i šef Departmana za pravne nauke. Funkciju rektora DUNP obavlja od 24. 10. 2012. godine. 

Obrazovanje: Pravni fakultet u Prištini završio 1979. godine, na istom fakultetu 1991. magistrirao i  1999. godine  doktorirao.

Nastavna zvanja:

Godine 1980. izabran za asistenta pripravnika na Pravnom fakultetu u Prištini za upravno-pravnu naučnu oblast. 

Na Pravnom fakultetu u Prištini postao je asistent 1988. za istu naučnu oblast.

U zvanje docenta na Pravnom fakultetu u Prištini izabran je 1999. godine

U zvanje vanrednog profesora izabran je 2003. godine, a u zvanje redovnog profesora 2007. godine na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru ( Javno-pravna naučnu oblast).

Profesionalna karijera:

Profesionalnu karijeru započeo je u Građevinskom preduzeću „Kosovo“ u Vučitrnu, a nastavio na Pravnom fakultetu u Prištini . U periodu od 1985. do 1990. godine radio je u „Elektroprivredi Kosova“ na poslovima pomoćnika direktora i direktora radne organizacije. Univerzitetsku karijeru započeo je 1980. godine .

Naučno-padagoški i stručni rad:

U toku profesionalne karijere bio je član komisije za polaganje pravosudnog ispita, šef katedre za javno-pravne nauke, koordinator centra Pravnog fakulteta u Novom Pazaru, član redakcija publikacija koje izdaje Pravni fakultet u Prištini, član organizacionog odbora naučnog skupa i recenzent publikacije: Regionalizam - novi društveni okvir.

Dva puta je biran za člana Saveta Pravnog fakulteta u Prištini.

Objavio je dve monografije, veći broj naučnih i stručnih radova, učestvovao je sa referatima i diskusijama na više domaćih i međunarodnih naučnih skupova, konferencija, okruglih stolova i savetovanja.

Bio je mentor za izradu diplomskih radova, član komisija za ocenu i odbranu magistrskih radova, član komisije za ocenu podobnisti teme i kandidata, i mentor za izradu doktorskih disertacija i član više recenzionih komisija za izbor nastvnika i saradnika.

Aktivno učestuvuje u TEMPUS projektima na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru. 

U februaru 2017. godine Vlada Srbije imenovala je prof. dr Miladina Kostića za člana Visokog službeničkog saveta.

Nagrade i priznanja: Nagrada „9. maj“, za dugogodišnji i izuzetan doprinos razvoju  Državnog univerziteta u Novom Pazaru, Diploma „Litteras honoris“ Udruženja pravnika Srbije – Kopaoničke škole prirodnog prava, Plaketa opštine Novi Pazar.

 

 

A B C Č Ć
D Đ E F
G H I J K
L LJ M N NJ
O P R S Š
T U V Z Ž