LJ

Ljajić Adem: fudbaler koji trenutno nastupa za italijanskog prvoligaša Torino. Rođen je u Novom Pazaru, 29. septembra 1991.

Klupska karijera

Partizan

Fudbal je počeo da igra u FK Jošanica iz Novog Pazara. Kao 14-godišnjak 2005. Ljajić prelazi u Partizan iz Beograda. Svoj prvi nastup za Partizan imao je na prvoj utakmici drugog kola kvalifikacija za Ligu šampiona 2008/09. 29. jula 2008, kada je ušao kao rezerva u drugom poluvremenu.[1] Svoj prvi takmičarski pogodak za Partizan postigao je 23. novembra 2008, u utakmici protiv OFK Beograda.[2]

Fjorentina

Ljajić je 2. januara 2009. potpisao predugovor sa Mančester junajtedom po kojem je trebalo da postane član tog kluba od 1. januara 2010.[3] Mančester junajted međutim odustaje od predugovora pred meč Lige Evrope između Partizana i Tuluza koji je trebalo da bude poslednji Ljajićev meč za Partizan. Postao je novi član Fjorentine u januaru 2010. godine.[4] U Fjorentini je proveo četiri i po sezone, u kojima je odigrao 78 ligaških utakmica i postigao 15 golova.

Roma

Ljajić je 28. avgusta 2013. potpisao četvorogodišnji ugovor sa Romom, koja je za njega Fjorentini platila obeštećenje od 11 miliona evra.[5] Prvi gol je postigao već na svom debiju za Romu u Seriji A protiv Verone, a drugi gol je postigao već u svojoj trećoj ligaškoj utakmici i to u derbiju dela kapitale protiv Lacija, kada je u 4. minutu nadoknade vremena uspešno izveo jedanaesterac i tako postavio konačnih 2:0 za Romu.

Inter

Poslednjeg dana letnjeg prelaznog roka 31. avgusta 2015. godine Ljajić je došao na jednogodišnju pozajmicu u Inter sa mogućnošću otkupa njegovog ugovora sa Romom.[7] Debi u dresu nero–azura Lajić je imao u Milanu na stadionu Đuzepe Meaca u meču protiv Verone.

Torino

Nakon sezone provedene u Interu Ljajić se na kratko vratio u Romu ali je dana 18. jula 2016. godine postao novi član Torina gde će opet sarađivati sa bivšim selektorom Srbije Sinišom Mihajlovićem, novim trenerom popularnih "bikova".

Reprezentacija

Nastupao je za sve mlađe selekcije Srbije. Za seniorsku reprezentaciju Srbije je debitovao 17. novembra 2010. na prijateljskom susretu sa reprezentacijom Bugarske u Sofiji (1:0 za Srbiju).

Nakon prijateljskog meča sa Španijom (0:2) u maju 2012. selektor Srbije, Siniša Mihajlović, odstranio je Adema Ljajića iz reprezentacije jer nije hteo da peva himnu. U zvaničnom saopštenju FSS navedeno je da je Ljajić prekršio sporazum o ponašanju koji je doneo Siniša Mihajlović kada je stupio na mesto selektora. Sporazumom se, između ostalog, predviđa da je svaki igrač reprezentacije Srbije u obavezi da peva himnu, a obzirom da Ljajić to nije uradio pre meča protiv Španije, prvi stručnjak "orlova" je nakon utakmice održao sastanak sa fudbalerom. Adem je rekao selektoru da nije pevao himnu iz ličnih razloga i da ne namerava ni ubuduće to da čini. Pošto je prvotimac "ljubičastih" sporazum o ponašanju potpisao pa ga prekršio, Mihajlović je bio prinuđen da igrača odstrani iz nacionalnog tima.

U martu 2014. Ljubinko Drulović, vršilac dužnosti selektora fudbalske reprezentacije Srbije, vratio je Adema Ljajića u ekipu "orlova", pozvavši ga za prijateljski meč sa Republikom Irskom (2:1) u Dablinu.

 

 

Ljajić Rasim: rođen je 28. januara 1964. u Novom Pazaru gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Medicinski fakultet završio je u Sarajevu. U periodu od 1989. do 2000. godine radio je kao novinar za brojne dnevne i periodične listove na prostoru bivše SFRJ. Politikom se bavi od 1990. godine kada je izabran za generalnog sekretara SDA Sandžaka. Od 1994. godine predsednik je Koalicije Sandžak koja je 2000. godine preimenovana u Sandžačku demokratsku partiju. Posle petooktobarskih promena izabran je za ministra za nacionalne i etničke zajednice u Vladi SRJ.

Posle izbijanja krize na jugu Srbije, u decembru 2000. godine obavljao je funkciju potpredsednika Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa. Od septembra 2005. godine do jula 2008. bio je predsednik  Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa.

U avgustu 2001. godine imenovan je za potpredsednika Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju.

Nakon potpisivanja Beogradskog sporazuma marta 2003. godine izabran je za ministra za ljudska i manjinska prava u Savetu ministara SCG. U periodu od 2003. do 2006. godine obavljao je dužnost kopredsednika Mešovitog komiteta za ekonomsku saradnju sa arapskim zemljama.

Od jula 2004. predsednik je Nacionalnog saveta za saradnju sa MKTJ, a od jula 2006. koordinator za sprovođenje Akcionog plana za završetak saradnje sa MKTJ. Nedeljnik Vreme proglasio ga je za ličnost 2004. godine, a Evropski pokret u Srbiji dodelio mu je priznanje Najevropljanin za oblast politike u 2005. godini. U anketi agencije Pragma 2006. godine izabran je za najkomunikativnijeg političara.

Na sednici Narodne skupštine održanoj 15. maja 2007. izabran je za ministra rada i socijalne politike u Vladi Republike Srbije. Na istu funkciju izabran je na sednici Narodne skupštine koja je održana 8. jula 2008. godine.

Od jula 2012. do aprila 2014. godine obavljao je funkciju potpredsednika Vlade i ministra za spoljnu i unutrašnju trgovinu i telekomunikacije.

Za potpredsednika Vlade republike Srbije i  ministra za trgovinu, telekomunikacije  i turizam izabran je na sednici Skupštine Srbije 27. aprila 2014.  godine, a tu je funkciju nastavio da obavlja i nakon formiranja Vlade 2016. godine, a zatim i u rekonstruisanoj Vladi, posle predsedničkih izbora 2017. godine.

Oženjen je i ima dvoje dece. Služi se engleskim i ruskim jezikom.

 

 

 

A B C Č Ć
D Đ E F
G H I J K
L LJ M N NJ
O P R S Š
T U V Z Ž