P

Petrović Đorđe: u Novi Pazar je došao posle Prvog svetskog rata iz Sjenice gde je rođen 1886. godine. Za predsednika Novopazarske opštine izabran je na redovnim izborima 1926-1933. kao kandidat Radikalne stranke. Pošto Džemijet, zbog svog delovanja u senci, nije imao svog kandidata za predsednika, za njega je glasala većina Muslimana. Nadležni organi produžili su mu mandat do prvih opštinskih izbora održanih 1933. godine. Period Petrovićevog mandata obeležili su poslanički izbori 1927. godine koji su protekli u redu i miru. Tada je za poslanika Deževskog sreza izabran Mehmed Spaho, kandidat Demokratske stranke. 

Godine 1929., 6. januara proglašena je diktatura kralja Aleksandra I Karađorđevića i Petra Živkovića. Odmah je zabranjen rad svih političkih partija i promenjen naziv države, umesto Kraljevina Srba Hrvata i Slovenaca u Kraljevina Jugoslavija, koja je podeljena na 12 banovina.

Za vreme diktature osnovane su dve političke stranke, Jugoslovenska nacionalna stranka i Jugoslovenska radikalna zajednica, a obnovljen je i rad Demokratstke stranke. Još jedan događaj iz ovog perioda zaslužuje pažnju: poslanički izbori 1931. godine koji su protekli u miru. Uz pomoć Aćifa Hadžiahmetovića za poslanika Deževskog sreza izabran jeTihomir Šarković, kandidat na Zemaljskoj listi Petra Živkovića.

Poseta prestolonaslednika Petra II Karađorđevića Đurđevim stupovima, decembar 1940.g.

U privrednom i društvenom životu Novog Pazara došlo je do značajnih promena. Postepeno su se povećavali prihodi opštine, posebno od 1929. do 1933. godine. To je Opštinskom odboru omogućilo da brže i sa više uspeha primenjuje prava i ispunjava obaveze lokalne samouprave i zakona. Novopazarska opština je 1929. ušla u Zetsku banovinu, što je ubrzalo razvoj grada. Pored rezultata u privredi i društvenim delatnostima, kao i državnoj upravi, živnula je izgradnja puteva, stambenih i poslovnih objekata.

Pred kraj ovog predsedničkog mandata Đorđa Petrovića, u Žičkoj ulici ( danas Gojka Bačanina), ispred kuće u kojoj je stanovao, čelnici Jugoslovenske radikalne zajednice organizovali su atentat na Aćifa Hadžiahmetovića. Atentat nije uspeo ali je Aćif zadobio povrede glave i desnog ramena. Događaj je u velikoj meri zaoštrio političke sukobe u gradu, posebno kada su nadležni organi objavili da istraga nije mogla da utvrdi identitet napadača. U gradu se znalo da je jedan od atentatora bio Srbin, drugi Musliman. Bila su poznata i njihova imena.

Na opštinskim izborima 1933. godine Đorđe Petrović se ponovo kandidovao na listi Jugoslovenske radikalne zajednice, koja se skraćeno zvala Jereza. Izgubio je na ovim izborima jer je Aćif savetovao Muslimane da glasaju za kandidata Demokratske stranke.

Sve do okupacije aprila 1941. godine Đorđe Petrović je aktivno učestvovao u političkom životu grada. Posle oslobođenja u decembru 1944. godine izabran je za člana Gradskog narodnooslobodilačkog odbora i potpredsednika GNO-e. U više mandata bio je odbornik Gradskog odbora. Umro je u Novom Pazaru 1958. godine.

 

 

Prištevac Salih: Rođen je 1. januara 1940. godine u Novom Pazaru. Završio je Višu školu političkih nauka u Beogradu i bio aktivista i rukovodilac omladine i SKS. Imenovan je za predsednika Novog Pazara i mandat mu je trajao od 1. maja 1986 do 1. decembra 1989. Vođenje gradaje obeležilo više događanja na širem planu, pre svega borba za ravnopravan položaj Srbije sa ostalim republikama u sastavu SFRJ i pripreme za Četrnaesti kongres SKJ.

Međuopštinska zajednica Kraljevo je za period 1987. do 1990. godine utvrdila program mera za brži oporavak i razvoj i usporavanje migracionih kretanja u Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu. Nastavljen je samodoprinos za rešavanje infrastrukturnih, komunalnih i pitanja putne privrede. Tekstilni kombinat „Raška" je tri  seoska fabrika decenije rada proslavio s modernizovanim predioničkim i tkačkim kapacitetima. Povodom ovog jubileja štampana je i Monografija Kombinata. Na Dan oslobođenja grada 1987. godine svečano je otvoren pogon Savremene konfekcije „Raška" za proizvodnju košulja; iste godine Trikotaža „Raška" obeležila je četiri decenije postojanja. Trikotaža je obogatila privredu Novopazarske opštine sa tri seoska pogona.

Zadruga „Vojin Popović" je proširila i modernizovala kapacitete klanice i hladnjače. Svečano su 1986. pušteni u rad Fabrika za izradu tepiha i džempera, 1988. bazeni Ribnjaka na Pazarištu i Fabrika za preradu i pakovanje ribe, a 1989. godine Pogon domaće radinosti u Grubetiću.

Preduzeće „Ukras" završilo je novu proizvodnu halu s novom tehnologijom, a „Deževa" je modernizovala i duplirala svoje kapacitete. GRO "Jedinstvo" otpočelo je proizvodnju složive plastificirane ambalaže za prehrambenu industriju, rekonstruisani su kapaciteti „Minela", Fabrika reznog alata takođe je uvećala svoje proizvodne kapacitete a „Iskra" je završila novu fabriku. „Sandžaktrans" je obezbedio više novih autobusa i kamiona;„Elektroras" je završio novu upravnu zgradu i izgradio niskonaponsku mrežu u naseljima Rasadnik i Hadžet, trafostanicu u Janči, kao i trafostanicu „Novi Pazar 2" u Ulici Save Kovačevića. "Lipa" je podigla novi hotel u Sopoćanima; Preduzeće za puteve je pustilo u rad savremenu remontnu radionicu 1987. godine i proširilo prostor svoje upravne zgrade. Parna pekara „Polet" izgradila je silos za brašno; osnovana je Omladinska zadruga „Svetlost" a INA je otvorila novu benzinsku pumpu. Od 1986. do 1990. godine izgrađeno je hiljade novih metara kišne, fekalne kanalizacije i vodovodne mreže i završen novi dovod sirove vode; asfaltirano je preko 10 km gradskih ulica. Izgrađen je 191 stan sa blizu 11.000 kvadratnih metara površine. Završena je i zgrada Islamske verske zajednice, a grad je dobio i novosagrađenu osnovnu školu„Vuk Karadžić". Broj zaposlenih u Novom Pazaru iznosio je preko 22.000 lica.

Opština Novi Pazar je 1987. godine od sarajevskog lista „Oslobođenje" dobila Povelju za zaštitu i prezentaciju spomenika kulture. Svečanom uručenju priznanja prisustvovali su predstavnici najviših državnih organa Jugoslavije i Srbije, a za tu priliku je, uz pomoć JNA asfaltiran put do manastira Đurđevi stupovi.

Godine 1989. počeo je upis zajma za Srbiju koji je u Novom Pazaru uspešno završen. Salih Prištevac je nakon isteka mandata radio kao savetnik u Ministrastvu unutrašnjih poslova Srbije u Novom Pazaru. Danas kao penzioner živi u Novom Pazaru.

 

 

Prušević Ramiz: rođen je u Novom Pazaru 1917. godine i po zanimanju bio krojački radnik. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. Za predsednika Gradskog narodnog odbora izabran je l. juna 1947. godine i tu funkciju obavljao do 19. maja 1949. godine. Bio je to Ramizov prvi predsednički mandat.

Ovaj mandat Ramiza Pruševića odlikuje jak uticaj KPJ na ukupne društvene tokove u gradu i izjašnjavanje većine članova KPJ za politiku koju vodi njeno rukovodstvo protiv Informbiroa. Ramiz je bio jedan od najistaknutijih boraca protiv Informbiroa u ovom kraju. Posebno se isticao u borbi za otklanjanje negativnog nasleđa prošlosti i radikalnije promene načina života, navika i ponašanja ljudi koji su na neki način usporavali brži razvoj Novog Pazara.

Za vreme njegovog predsedničkog mandata osnovani su hidroelektrična centrala „Stanica Spasojević", preduzeće za ugostiteljstvo i poslastičarske proizvode „Aleksandar Nikolić", trgovinska preduzeća „Jošanica" i „Jabuka" i proizvodno - trgovinsko izvozno preduzeće „Rogozna", Transport, Komunalno gazdinstvo, Komunalna banka čiji je prvi direktor bila Milena Josifović i Glavna direkcija privrednih preduzeća čiji je direktor bio Dragutin Prezburger, Jevrejin.

U toku 1948. godine osnovani su Narodni univerzitet i dva KUD-a, sindikalno „Rada Petrović" i omladinsko„Ramiz Koca".

Sve ove aktivnosti i ostvareni rezultati postizani su u izuzetno teškim uslovima u kojima se tada nalazila cela naša zemlja.

 Drugi mandate je trajao od 29. maj 1953. do 10. februar 1955.

Po broju i vrsti odlikovanja koja su mu dodeljena Ramiz Prušević je jedan od najnagrađivanijih predsednika. On je između ostalog odlikovan: Ordenom zasluga za narod sa zlatnim vencem, ordenom za hrabrost, ordenom za vojne zasluge III reda, četiri plakete Grada Beograda i nizom drugih priznanja. Od 1964. godine sa porodicom je živeo u Beogradu. Umro je 31. decembra 1993. godine. Sahranjen je na Topčiderskom groblju.

 

 

 

A B C Č Ć
D Đ E F
G H I J K
L LJ M N NJ
O P R S Š
T U V Z Ž