"Boja okoline" - Zbornik o pesništvu Ibrahima Hadžića

Zbornik koji imate u rukama sadrži, između ostalog, radove učesnika Okruglog stola o delu Ibrahima Hadžića, održanog početkom juna 2012. godine na inicijativu Narodne biblioteke Dositej Obradović u Novom Pazaru.

U ovome gradu Ibrahim Hadžić proveo je pet godina života i završio gimnaziju. Organizaciji pomenute manifestacije pridružio se i Centar za kulturu iz Rožaja, inače rodnog mesta Ibrahima Hadžića. Lepo je kada je povod ovakvih susreta i zbornika čitalačka radost zbog osobene, velike, zaokružene i još uvek vrlo žive stvaralačke avanture. U ovom slučaju radi se o našem eminentnom pesniku, čoveku sa još mnogo drugih literarnih i prirodnjačkih interesovanja. Zato je ovo pogodan trenutak da njegovi savremenici osvetle njegovo delo, da daju zapažanja o svom doživljaju plodonosnog puta svojevrsne višedecenijske duhovne koncentracije i imaginacije.

U Zborniku o Hadžiću pišu njegovi višegodišnji prijatelji, kolege, pesnici, pisci, profesori, izdavači, publicisti, kritičari, prevodioci, svi oni koji ga smatraju bliskim u ma kom smislu i koji su se ljubazno odazvali pozivu da podele svoja razmišljanja o njegovom delu onako kako njima odgovara.

Zbornik je veoma informativan za one koji malo ili nimalo ne poznaju pesničko delo Ibrahima Hadžića. U njemu je pesnički izbor iz Hadžićevih knjiga kao i jedan ciklus do sada neobjavljenih pesama. Takođe, tri velika intervjua koji se ovde nalaze, daju široku i živopisnu sliku autorske ličnosti iz prve ruke.

Čini se da životni put i delo Ibrahima Hadžića potvrđuju stari paradoks koji govori više o vremenu i ljudima nego o onome o kome je reč. Radi se o tome da kada neko želi da ga kroz život vodi logika, razum, dobrota, jednostavnost, svi oni humanistički ideali prosvećenosti, misaonog i emotivnog napretka ličnosti, o čemu nas odmalena uče, da baš on ima najviše poteškoća da ih ostvari i da se ukazuje kao nekakav osobenjak, a on je samo svim srcem prihvatio ono što svi govore. Ta prosvetiteljska logika i oduševljenje mogu se pratiti od prve Hadžićeve knjige, ta težnja ka jednostavnosti i skladu. Možda Hadžić, po svojim rečima, taj mir posle svega i nije našao ali je svakako drugima podario recept za životnu harmoniju, lepotu, u svojim pesmama. Čovek je čovek samo dok nečemu teži, dok nešto nema, i to je stara istina koju pripoveda dosadašnji život i delo pesnika Ibrahima Hadžića. Hadžić je od početka svog kreativnog puta u potrazi za svojim pravim likom, zato je i postao boja naše okoline, elementaran, prirodan, neuhvatljiv sebi i drugima, kao vazduh koji dišemo ili voda koju pijemo. Pesnik se na svom vrhuncu preobražava u sve, univerzalizuje se, prevazilazi partikularnog sebe, postaje neizdvojiv iz svog okruženja, čudno neprepoznatljiv jer je uhvatio dubok koren u kulturi svoga društva. To je veliki pesnički i lični uspeh. 

Nadamo se da je ovaj Zbornik svedočanstvo o dragocenim plodovima takvog duhovnog napora u svim pravcima napretka čoveka, a ponajviše u pesničkom i spoznajnom. 

 

 

U Beogradu, 4. II 2012.

 

Urednik,

Dragoljub Stanković