Categories
Naučni radovi Novi Pazar Preporuke za čitanje

Etimološko porijeklo naziva pojedinih naseljenih mjesta u Novom Pazaru (D)

Spread the love

Autori: Ismet Rebronja, Elijas Rebronja

D

Deževa, selo kod Novog Pazara. U srodstvu sa: dieža (slovački), deža (ruski) naćve (Vasmer I, 494); dzieza (poljski) hljeb, Teig (germanski) tiesto (Bruckner, 112) deža (slovenački) čabrica, dežela (slovenački) zemlja, deželan (slovenački) stanovnik sela; deža (praslovenski) drvena zdela za čuvanje žitnog zrna (slownik praslowianski III, 197, Wroclaw, 1979); dezsa (mađarski) kaca, (Hadrovicz, 105); deja (rumunski) drveni sud / kaca (Tomici, 300). To ukazuje da je u Deževi bila glavna ekonomija i glavna ostava žita i mlečnih proizvoda kao i mesto odakle se raznosio hleb u doba Nemanjića kada su u dolini Raške imali prestol. Deževa = magacin / ekonomija / izdržavalište / državina / hrana. Deževa (bukvalno) hrana. U daljem srodstvu sa deça (staroindijski) mesto/ selo/ grad/ država (Korčegina, 287). Deževa = skladište hrane. Samo deža je u srodstvu i sa: dažd (=kiša) = doždb (ruski) = deszcz (poljski) kiša, dež (slovenački) kiša, deževen (slovenački) kišovit, dezenvica (slovenački) kišnica, u daljoj vezi sa: dyaus (staroindijski) nebo. Zapravo, sve što je vezano za dežu je vlažno i uskislo kao tiesto, bilo da se radi o samom tijestu, sadržini uskislog voća u kacama (a zbog toga se u takvom sudu drži uskisla deža i kaca je ima ime deža te i ekonomija), ili pak da se radi o vazda vlažnom zemljištu. Da bismo posve shvatili etymon Deževa, valja uzeti u obzir i: diz (persijski) grad / tvrđava, (Škaljić,221), teichos (grčki) mur zlepiony, degdhi (staroindijski) lepi/ maže (Bruckner 112), Zeigel (germanski) cigla / opeka / crep, Teigel (germanski) tiganj/ lonacza livenje metala, Tieg (germanski) testo, testa (latinski) od zemlje / žara / ljuska kore (Divković, 1060), teren (grčki) gladak / mek / nežan, terra (latinski) zemlja. Zapravo, deza je sve ono što je od zemlje i meko kao testo, što se može pretvoriti u lonac ili opeku, ili malter za zid te i grad / utvrda.Ne može se reći da je blizina postenjske tvrđave uticala na ime Deževa, ali ostava / žitni magacin, kace, ekonomija; jeste. Deževa: hlebište / žitna ostava / kace / hrana. (Ismet Rebronja, Etymologicon)

Dohoviće, selo u novopazarskoj opštini, administrativno: Dojeviće. Selo se izgleda nalazilo na putu za karavane. Na tom mjestu su putnici sa povorkama konja odmarali. Tu su konji mogli piti vodu i pojesti obrok trave ili zobi. Tu pogodnost daje uliv Ljuske rijeke u Rašku i sama obala Raške. Na to ukazuje i ime sela Odojeviće, ranije Hodojević, kao i: hodină, odihnă, odina (rumunski) odmor, predah, što je pozajmljenica iz slovenskog jezika (odahnuti, otdyh u ruskom). Izgleda da se odihnă proizišla iz: od + dih (dah), te se i nas odmor zvao odyh, pri čemu je u Odojeviće ostalo a u Dojeviće ispalo početno o . Po tome Dojeviće: odmor, predah. Pominje se 1455. godine (Novi Pazar i okolina, 112). (Ismet Rebronja, Etymologicon)

Dolac, naziv mjesta u novopazarskoj opštini koji upućuje na manju krašku udolinu. Etimološki potiče od praslovenskog i staroslovenskog dolъ; ruski: dol; polki: dół ← ie. *dhol – grč. thólos: kupola, got. dals: dolina. (po objašnjenju Elijasa Rebronje, prof.)

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *