Juče, 05.11.2025. godine, u Beogradu, održana je promocija knjige “Novopazarski zapisi” autora Sima Budmanija, koju je priredio profesor Elijas Rebronja.
Reč je o najstarijem rečniku koji predstavlja govor Novog Pazara za koji se veruje da se mogao čuti u 18. veku.
U prepunoj sali Narodne biblioteke Srbije, u Beogradu, u 12 sati počela je promocija ove nesvakidašnje knjige, koja je zainteresovala veliki broj građana, te ljubitelja istorije i književnosti.
Govornici na ovoj promociji bili su: dr. Mesnur Zukorlić i dr. Redžep Škrijelj i moderator Azra Biševac, diplomirani bibliotekar. Prisutnima se obratio i autor profesor Elijas Rebronja.
“Jedan od ciljeva Budmanijevih zapisa, u periodu kada je Novi Pazar bio važan trgovački centar, bio je da pomogne trgovcima u komunikaciji i da olakša uspostavljanje poslovnih veza između onih koji su govorili drugim jezicima i trgovaca iz različitih krajeva i zemalja”, istakao je profesor Elijas Rebronja.
Dubrovčani su imali razvijenu tradiciju beleženja i izveštavanja svoje Republike o prilikama i životu u krajevima s kojima su imali trgovačke veze, što Budmanijevim zapisima daje i dodatnu istorijsku vrednost.
„Iz ovog spisa možemo vidjeti da su Novopazarci govorili istim jezikom. Taj narod nije govorio turskim, već jednim istim jezikom, i vidimo da je taj jezik u to vrijeme bio gotovo identičan jeziku kojim se danas govori u Novom Pazaru. Značaj Budmanijevih zapisa i u tome što se mnoge fraze koje je on beležio i danas koriste u svakodnevnom govoru, i to „bez obzira na nacionalnu pripadnost“, što potvrđuje zajedničke jezičke korene i trajnost izraza na ovim prostorima”, izjavio je je dr. Mensur Zukorlić
Tokom svog boravka u Novom Pazaru 1734. godine, Simo Budmani je zabilježio u svom rečniku oko 650 reči i izraza. Te reči i izrazi predstavljaju kulturno-istorijsko blago, jer svedoče o jednom trenutku vremena Novog Pazara, svedoče o jednom narodu, o njegovoj kulturi i tradiciji.
Univerezitetski profesor Redžep Škrijelj je posebno naglasio da je Budmani zapisao najvažnije reči koje su bile ključne za trgovinu i poslovanje, ali i brojne izraze koji svedoče o bogatstvu tadašnjeg govora.
„Ovaj rječnik ima neprocjenjivu vrijednost jer pokazuje ne samo ekonomsku, već i kulturnu i jezičku razvijenost Novog Pazara u 18. vijeku,“ rekao je Škrijelj, istakavši da su taj rečnik kasnije koristili i Vuk Karadžić i Đuro Daničić u svojim istraživanjima i leksikografskim radovima. Njegova univerzalnost pokazuje da je Budmani prepoznao važnost jezika kao mosta između ljudi različitih krajeva i tradicija.”
