„Šagi Bejn“, debitantski roman škotsko-američkog pisca i dizajnera Daglasa Stjuarta ovenčan Bukerovom nagradom za 2020. godinu, beskompromisna je, nežna, topla i duhovita priča o ljubavi, ponosu i siromaštvu i epski prikaz života radničke klase kakav je retko predočen fikcijom.
Reč je o svojevrsnom bildungsromanu – narativni tok prati poduhvate i tegobno odrastanje svog protagoniste – ljupkog, usamljenog i osetljivog dečaka Hjua ’Šagija’ Bejna – koji ranih osamdesetih svoje nežne godine provodi u oronulim rudarskim naseljima Glazgova, u vreme kad grad zahvata epidemija narkomanije i talas nezaposlenosti usled tačerijanske marginalizacije radničke klase u društvenim i ekonomskim tokovima.
Traumatično suočavanje protagoniste sa svetom odraslih, oličenom u alkoholizmu, surovosti, bespoštednoj seksualnosti, odbacivanju i podsmehu, sebičnosti, disfunkcionalnosti porodica, u njegovoj ličnosti dobija odraz u težnjama ka prisnosti, nesebičnom, bezuslovnom davanju i privrženosti, čežnji da bude prihvaćen kao svaki drugi dečak, uprkos čednim naznakama odstupanja od poželjih rodnih karakteristika.
Upravo je književni lik Šagija Bejn, uz glavnu junakinju romana – Šagijevu majku Agnes, gordu a posrnulu glazgovsku inkarnaciju Elizabet Tejlor – jedan od najviših umetničkih dometa ovog nezaboravnog romana.
