O nama

• pruža usluge korisnicima starijim od 14 godina;
• dela domaće i strane književnosti, lektira, klasična dela svetske književnosti, nove, aktuelne naslove, knjige iz svih naučnih oblasti;
• pozajmica i preporuka knjige;
• individualni, porodični i kolektivni upis;
• besplatni upis za penzionere, lica slabijeg materijalnog stanja, lica sa posebnim potrebama, dobrovoljne davaoce krvi;
• stručna pomoć pri korišćenju elektronskog kataloga, i pri odabiru literature, za izradu seminarskih, maturskih, diplomskih, doktorskih, stručnih i istraživačkih radova iz svih oblasti;
• tematske izložbe knjiga.

Radno vreme: 7:30-20:30

Pauze: 9:30-10:00, 16:00-16:30

Telefon: 064 826 0424

e-mail: mersihakardovic@gmail.com

• pruža usluge deci do 13 godina;
• širok izbor dečije literature, lektira, konstantna nabavka novih naslova;
• indivudualni, porodični i kolektivni upisi;
• besplatni upisi za prvake i predškolce;
• tematske izložbe knjiga;
• kutak za predškolce;
• kompjuterski kutak sa 6 računara.

Kreativne radionice:

• BIBLIOTEČKA RADIONICA
• LIKOVNA RADIONICA
• SVET PAPIRA
• PRIČOM KROZ EVROPU
• OD STAROG NOVO
• ZAŽMURI I ZARONI U PRIČU i druge.

Sve radionice su besplatne. Prijave kod bibliotekara dečijeg odeljenja.

Radno vreme: 7:30-20:30

Pauze: 9:30-10:00, 16:00-16:30

Telefon: 064 826 0422

e-mail:  deca@biblioteka-np.org.rs

Sve do zvaničnog oformljenja Odjeljenja za informatičke poslove i digitalizaciju, 11. marta 2020. godine, poslovi ovog odjeljenja su u kontinuitetu obavljani kroz Odjeljenje za razvoj i popularizaciju, Odjeljenje za matične poslove i popularizaciju, kao i Zavičajno odjeljenje.

Tako se ovo odjeljenje, sa svoja tri radnika, u svom dosadašnjem radu može pohvaliti sa 109 digitalizovanih monografskih publikacija zavičajnih pisaca. 

1086 jedinica periodike organizovane su u sljedeće zavičajne zbirke.

Sva digitalizovana građa je dostupna na internet adresi https://digitalna.biblioteka-np.org. rs/, poddomenu glavne internet prezentacije https://biblioteka-np.org.rs/, koja je osmišljena i realizovana na Odjeljenju za informatičke poslove i digitalizaciju, gdje se ujedno redovno ažurira i optimizuje njen rad. 

Na ovom odjeljenju pripremljeno je za štampu i obogaćeno savremenin dizajnom preko 60 naslova u izdanju naše biblioteke.

Pored štampanih izdanja biblioteke, ovo odjeljenje brine i o prepoznatljivom vizuelnom grafičkom identitetu Narodne biblioteke „Dositej Obradović” koji se primjenjuje na različitim štampanim promotivnim materijalima (posteri i prateće pozivnice, različite vrste panoa potrebnih za najave događaja, natpisi i dr.) u cilju popularizacije različitih akcija biblioteke. Grafičko dizajniranje, montažu i postavljanje izložbi takođe realizuje ovo odjeljenje. 

Odjeljenje se takođe na vrlo profesionalan način bavi i snimanjem foto i video zapisa svih aktivnosti u biblioteci, njihovom obradom, objavljivanjem na internet prezentaciji i društvenim mrežama, arhiviranjem snimljenog materijala, pripremom i prosljeđivanjem potrebnih fotografija medijskim kućama. Odjeljenje prikuplja, obrađuje i arhivira još neobjavljene stare fotografije Novog Pazara, koje objavljujemo u rubrici „Novi Pazar nekad i sad” na našoj internet prezentaciji. Briga Odjeljenja je i organizovanje uspješnih i popularnih foto-konkursa. 

Vrijedna spomena je i mini video produkcija koja se za sada sastoji od 2 video serijala snimanih u saradnji sa Zavičajnim odjeljenjem pod nazivima „Intervju sa zavičajnim piscem” i „Sandžačka sevdalinka”. 

Pored gore navedenih, na Odjeljenju za informatičke poslove i digitalizaciju obavljaju se i sljedeće aktivnosti: 

• redovno štampanje članskih kartica (oko 1200 godišnje); 
• svakodnevno arhiviranje i prosljeđivanje press-clippinga E-mailom; 
• instalacija, softverski servis i održavanje računara i ostalih IT uređaja u biblioteci; 
• IT podrška ostalim odjeljenjima Biblioteke; 
• godišnje planiranje nabavke i IT opreme i potrošnog materijala, kao i pribavljanje ponuda za pomenute nabavke; 
• pisanje projekata usko vezanih za Odjeljenje za informatičke poslove i digitalizaciju, ali i pomoć pri pisanju projekata drugim odjeljenjima; 
• skeniranja, obrade, konvertovanje i objavljivanje administrativne dokumentacije na internet prezentaciji biblioteke.

Odjeljenje povremeno organizuje i radionice na kojima se djeca školskog uzrasta upoznaju sa osnovama rada na računaru i programiranja micro:bit računara.

Krajem 2020. godine, zbog već ranije isteklog ugovora sa Zaštitnikom građana, okončan je višegodišnji rad u posredovanju između građana i ove institucije.

Radnici odeljenja: 

• Edin Nikšić 
• Redžep Lakota 
• Samir Jejna knjižnjičar

Radno vreme: 7:30-15:30

Pauza: 9:30-10:00

• praćenje i proučavanje stanja, potreba i uslova rada u bibliotečkoj delatnosti na teritoriji grada Novog Pazara;
• predlaganje mera za unapređenje bibliotečke delatnosti i praćenje njihovog sprovođenja;
• nabavka novih knjiga, publikacija i neknjižne građe;
• izdavačka delatnost biblioteke.

Radno vreme: 7:30-15:30

Pauza: 9:30-10:00

Telefon: 064 826 0420

e-mail: kultura@biblioteka-np.org.rs

• obradom knjiga i serijskih publikacija;
• odeljenje je zaduženo za prijem, fizičku i stručnu obradu knjiga;
• evidentira, obrađuje i daje na korišćenje periodične publikacije: časopisi, zbornici, bilteni, godišnjaci, letopisi;
• analitička obrada časopisa i tekstova koji imaju značajnu stručnu, naučnu, kulturno-istorijsku vrednost;
• analitička obrada svih tekstova zavičajnih autora i tekstova u periodici koji čine zavičajnu građu;
• na uvid i korišćenje mogu se dobiti  časopisi iz raznih oblasti: stručni časopisi, časopisi na stranom jeziku, dečiji listovi, časopisi iz oblasti informatike, pozorišta i filmske umetnosti, ali i zavičajna periodika;
• u čitaonici članovima su u ponudi i dnevni listovi: Politika, Blic, Večernje novosti, Kurir, Sportski žurnal;
• za korišćenje međubibliotečke pozajmice i besplatnog elektronskog servisa KoBSON(strana stručna periodika) prijaviti se bibliotekaru odeljenja periodike i obrade;
• Fond odeljenja periodike članovi mogu koristiti u prostorijama Biblioteke;
• korisnicima su omogućene usluge fotokopiranja, skeniranja i pristup internetu.

Radno vreme: 7:30-15:30

Pauza 9:30-10:00

Telefon: 064 826 0425

e-mail:  periodika@biblioteka-np.org.rsNaučno
odeljenje sa periodikom i čitaonicomNaučno odeljenje sa periodikom i čitaonicom

Zavičajno odeljenje prikuplja, obrađuje i čuva knjižnu i neknjižnu građu i dela Novopazaraca, kao i dela drugih pisaca čija je tema Novi Pazar i okolina.

Pored knjižne poseduje i veliki broj neknjižne građe:

• fotografije
• plakate
• pozivnice
• rukopise
• lokalnu periodiku
• pres-kliping

U zavičajnom odeljenju zastupljene su:

• publikacije o Novom Pazaru nezavisno od toga gde je autor rođen
• publikacije o Novom Pazaru ili okolini bez obzira gde su objavljene
• sve publikacije izdate u Novom Pazaru

Sva građa koristi se isključivo u Biblioteci.

Radnici odeljenja: 

• Azra Biševac dipl. bibliotekar
• Enes Nikšić dipl.bibliotekar
• Amra Đekić dipl.bibliotekar
• Safeta Šahman dipl. bibliotekar

Radno vreme: 7:30-15:30

Pauza 9:30-10:00

e-mail:  zavicajno@biblioteka-np.org.rs

Radno vreme: 7:30-15:30

Pauza: 9:30-10:00

Telefon: +381 (0)63 8 413 545

e-mail: orijent@biblioteka-np.org.rs

Radno vreme: 7:30-15:30

Pauza: 9:30-10:00

Telefon: +381 (0)64 919 8818

e-mail: bibliobus@biblioteka-np.org.rs

facebook: https://www.facebook.com/profile.php?id=61556349262286

Radnik odeljenja:

• Svetlana
  Nićiforović, dipl.ekonomista za finansijsko – računovodstvene poslove

Radno vreme: 7:30-15:30

Pauze: 9:30-10:00

Telefon: +381 (0)20 322 590

e-mail: finansije@biblioteka-np.org.rs

Radnici odeljenja:

• Nedžad Halilović, domar
• Senad Baćićanin, portir

Početak XX veka Novi Pazar je dočekao kao relativno nerazvijena sredina. U ovom periodu žitelji grada su se odbojno odnosili prema kulturnim aspektima života. Prosvetno-kulturne prilike u Novom Pazaru karakterisala je izrazita podvojenost, o čemu svedoči različit obrazovni sadržaj koji je bio uspostavljen na religioznoj pripadnosti. Dugo je postojao poseban način obrazovanja za hrišćanski, a poseban za muslimanski deo stanovništva. 

Kada je reč o bibliotekama, kod pripadnika islama postojale su privatne biblioteke u svakoj bogatijoj kući i u svakoj džamiji. Knjiga je bilo u tekijama, verskim i građanskim školama i bile su dostupne svim obrazovanim stanovnicima.

Pravoslavno stanovništvo je svoj društveno-kulturni i prosvetni život organizovalo otvaranjem knjižnica i čitaonica i to u okvirima crkveno-školske opštine, gde su bile smeštene i jedine knjige tog vremena. 

Početkom XX veka na ovim prostorima počinju da deluju različita dobrotvorna društva koja razvijaju nacionalnu svest, podižu moral i šire tekovine kulture i kulturnog nasleđa. U okviru pravoslavnog korpusa od 1904. godine je delovalo društvo „Sveti Sava“, a od 1909. godine društvo „Relja Krilati“, dok je kod muslimana to bio slučaj sa društvom „Gajret“, osnovanim 1920. godine.

Ugledajući se na aktivnosti građanske klase u drugim sredinama, i u želji da stanovništvo bude obavešteno i informisano, 1912. godine u Novom Pazaru pojavlјuje se prva štamparija. Desetak godine kasnije, 1921, pojavlјuje se prvi list „Novopazarski glasnik“ koji izdaje Službeni list Okružnog odbora, a 1930. i prvi dečji list „Raška“. Svesna značaja pisane reči, novopazarska inteligencija se zalaže da se osnuje narodna knjižnica.

Značajan udeo u razvoju obrazovanja i bibliotečke delatnosti imalo je osnivanje Gimnazije u Novom Pazaru, 1913. godine.

Razvojni put novopazarske biblioteke nije bio lak i menjao se od knjižnice i čitališta do gradske i narodne biblioteke. Proučavajući arhivsku građu, naišli smo na pisani trag o postojanju prve narodne knjižnice, koja je preteča novopazarske biblioteke. Pisani trag koji nas uvodi u priču jeste „Opšti Izveštaj godišnji o školama u okrugu Raškom za 1920/21“, a nalazi se u Istorijskom arhivu „Ras“ u Novom Pazaru. Kao datum osnivanja prve prave biblioteke beleži se 30. jun 1921. godine. Neposredan uticaj na osnivanje narodne čitaonice imalo je osnivanje i rad dramske sekcije „Raška“, osnovane 1921/1922. godine. 

U međuratnom periodu pojava knjižnica i čitaonica u Novom Pazaru uglavnom se vezivala za školu, pa su iste otvarane isklјučivo za potrebe učenika i nastavnika. U godišnjem izveštaju u okviru novopazarskih škola „Stevan Nemanja” i „Sveti Sava” stoji da su postojale školska, đačka i narodna biblioteka. Izveštaji o fondovima školske, đačke i narodne knjižnice nisu bili razdvojeni, pa iz istih saznajemo da je školska biblioteka 1920/1921. godine imala 122 knjige. Iste godine đačka biblioteka počela je sa prikuplјanjem knjiga i stvaranjem knjižnog fonda. Za narodnu biblioteku nije poznato gde se tačno nalazila, ali se pretpostavlјa da je radila u okviru pomenute osnovne škole.

Tokom Drugog svetskog rata sudbina knjižnica i čitaonica bila je slična sudbinama mnogih naših biblioteka širom Srbije. Knjižni fond je doživeo sudbinu svojih korisnika. Knjiga je uništena ili raznesena, i gubi joj se svaki trag.

Intelektualna elita Novog Pazara ili je stradala ili odbegla, pa je obrazovan čovek u Novom Pazaru bio prava retkost. O bilo kakvom kulturnom radu za vreme Drugog svetskog rata nije se moglo ni govoriti, a veliki broj knjiga koje su bile prikuplјene ranije zauvek je izgublјen. 

Posle Drugog svetskog rata usledio je nov period u razvoju Novog Pazara. Valјalo je obnoviti uništeni grad, a samim tim i Biblioteku. Međutim, dugogodišnja okupacija ostavila je teške posledice koje nije bilo lako prevazići, pa se pred novim generacijama nalazio veliki izazov.  

Potreba za uspostavlјanjem javnih biblioteka isticana je kako u mnogim gradovima Srbije, tako i u Novom Pazaru. Narodna vlast je isticala značaj narodnog prosvećivanja, pa su knjižnice počele svoj rad sa skromnim fondom knjiga. Nastajanje, širenje i bogaćenje fondova u bibliotekama bio je postepen i dug proces.

Sreski NOO je preuzeo ulogu organizatora i učesnika u obnovi grada i okoline. Jedna od prvih mera sprovedena od strane SNOO bila je osnivanje narodne knjižnice i čitaonice, 23. decembra 1944. godine.  

U početku je smeštena u staroj, trošnoj i memlјivoj zgradi, koja je bila u vlasništvu novopazarske Pravoslavne crkve. Kasnije, Biblioteka biva smeštena u prostorije nekadašnjeg Doma armije, prizemnoj zgradi u centru grada. Od 1947. do 1949. godine biblioteka je delovala u zgradi hotela „Vukosavljević”. Danas su tu prostorije Bošnjačkog nacionalnog vijeća.

Osnivanje biblioteke pratili su veliki problemi, pa je to jedan od značajnijih razloga što se rad i koncepcija same biblioteka nije menjala sve do 1956. godine.

Već naredne 1957. godine biblioteka postaje Samostalna radna organizacija i iste te godine menja naziv u Gradska biblioteka „Dositej Obradović” Novi Pazar. Godine 1959. imala je na raspolaganju 7.000 knjiga, koje je koristilo 1.300 čitalaca.

Novi period u razvoju Biblioteke nastaje 1963. godine. Odlukom o nadležnosti Narodnog odbora, osnivač i finansijer Biblioteke postaje Opština Novi Pazar. Biblioteka gubi svoju samostalnost i pripaja se Radničkom univerzitetu. U tom sastavu je delovala kao jedinica udruženog rada punih dvadeset godina i pritom je nekoliko puta bila preselјavana. Odlukom Organa upravlјanja 1965. godine biva izmeštena u novu zgradu Doma društvenih organizacija, a onda 1967. godine u prostorije Koncertne dvorane, gde dobija nefunkcionalni prostor za rad od 80 m². Smeštena u nenamenskim, mračnim prostorijama, Biblioteka je 1974. godine imala jedno zaposleno lice i 6.000 knjiga.

Novo preselјenje i vraćanje u prostorije Doma društvenih organizacija obavlјeno je 1978. godine. Biblioteka je tako na velika vrata ulazila u kulturni život grada. U tom trenutku je imala oko 40.000 knjiga, sedam izdvojenih odelјenja, a zapošlјavala je 6 radnika. 

Dana 29. decembra 1982. godine Skupština Samoupravne interesne zajednice donela je Odluku o osnivanju biblioteke pod nazivom: Narodna biblioteka „Dositej Obradović”. Do polovine marta 1983. godine bila je uvedena u sudski registar, dobila svoj pečat i štambilј, kao i samoupravni akt.

Iz sastava Radničkog univerziteta „Oslobođenje”, u kojem je bila od osnivanja, Narodna biblioteka „Dositej Obradović” je 26. aprila 1983. godine izdvojena u samostalnu radnu organizaciju. Iste godine formirano je i Odelјenje za matične i informativne poslove i obradu bibliotečke građe.

Na sednici Skupštine opštine Novi Pazar, održanoj 28. juna 1983. godine, Narodna biblioteka „Dositej Obradović” je proglašena za matičnu biblioteku opštine Novi Pazar. Problem nedovolјnog prostora rešen je sledeće 1984. godine kada je Zajednica kulture uspela da izdvoji ceo prvi sprat Radničkog univerziteta „Oslobođenje” i u adaptirani prostor smesti knjižni fond. Tada je takođe odlučeno da se formiraju sledeća odelјenja: Matično odelјenje, Dečje odelјenje sa Čitaonicom, Odelјenje za odrasle čitaoce sa Čitaonicom, Služba za rad sa čitaocima na seoskom području, ali i Zavičajno odelјenje koje bi prikuplјalo, obrađivalo, štitilo i čuvalo zavičajnu i kulturnu baštinu. Na kraja 1983. godine novopazarska biblioteka je posedovala oko 36.000 knjiga, odnosno oko 32.000 knjiga u gradu i oko 4.000 knjigu na selu. Imala je blizu 4.000 upisanih članova.

Kao pokazatelј uspešnog rada, Narodna biblioteka „Dositej Obradović” Novi Pazar je 1984. godine za postignute rezultate u razvoju bibliotečke delatnosti i unapređivanju bibliotekarstva od Zajednice matičnih biblioteka Srbije dobila prestižnu nagradu „Milorad Panić – Surep”. Ovo visoko priznanje je prethodno, 1980. godine, dobila i bibliotekarka Marija Stojanović za svoj doprinos u unapređenju rada biblioteke. 

Početkom devedesetih godina prošlog veka Biblioteka je funkcionisala kao organizacija udruženog rada, izdvojena iz SOUR-a Radničkog univerziteta „Oslobođenje”, stacionirana u prostorijama tadašnjeg Doma kulture, za koje je plaćala mesečni zakup. Imala je na stanju oko 55.000 knjiga, a od toga broja oko 46.000 je bilo u samoj  Biblioteci, dok je oko 9.000 knjiga bilo razmešteno u sedam seoskih ogranaka.

Još jedan istorijski momenat za ovu ustanovu desio se 1992. godine. Naime, Skupština opštine Novi Pazar je 2. decembra 1992. godine donela odluku kojom je Biblioteka proglašena ustanovom čiji je osnivač Skupština opštine, a čime je prestala da bude organizacija udruženog rada, te je postala ustanova sa svim pogodnostima koje je nosio taj vid organizacije rada.

Zahvaljujući naporima Skupštine opštine Novi Pazar i zalaganjem odgovornih u kulturi i Biblioteci, a i razumevanjem Ministarstva kulture Republike Srbije, 1994. godine se počelo sa rekonstrukcijom zgrade bioskopa „Crvena Zvezda” u Gradskom parku.

Biblioteka je u novom prostoru zvanično počela da radi od 1. juna 1996. godine, kao što je to slučaj i dan-danas. Preseljenjem u novu zgradu, čitaonica je izdvojena od Pozajmnog odeljenja za odrasle članove, odvojen je fond koji se ne iznosi van Biblioteke i smešten je u poseban prostor sa oko stotinak čitalačkih mesta. Biblioteka je 1999. godine zapošljavala 13 radnika. U tom periodu fond Biblioteke brojao je oko 80.000 knjiga.

Već 2006. godine biblioteka je zapošljavala 20 radnika, raspoređenih na šest odeljenja. Ta 2006. godina se može smatrati prekretnicom u smislu savremenog poslovanja Biblioteke. Naime, te godine konačno su se preduzeli konkretni koraci u implementaciji projekta Virtuelne biblioteke Srbije kroz platformu Cobiss. Reč je o jedinstvenom bibliotečko-informatičkom sistemu čiji je cilj objedinjavanje rada biblioteka u zemlji i regionu. Od 1. oktobra 2006. godine Biblioteka ima svoju bazu na centralnom serveru Narodne biblioteke Srbije, čime se prešlo na potpunu automatizaciju poslovanja.

Sa elektronskim pozajmicama knjiga se kreće već 2008. godine, kao i sa izradom novih kartica za članove, odnosno stare papirne kartice se zamenjuju novim plastičnim karticama. Ovakav vid poslovanja svrstava Biblioteku u red retkih i izuzetnih biblioteka u Srbiji.

Od tada, pa sve do današnjih dana biblioteka godišnje u proseku ima oko 5.000 aktivnih članova i oko 80.000 knjiga.

Danas biblioteka zapošljava 25 radnika, raspoređenih na deset odeljenja, i to: Odeljenje za matične poslove, Odeljenje za rad sa odraslim članovima, Odeljenje za rad sa decom, Zavičajno deljenje, Naučno odeljenje sa čitaonicom, Odeljenje periodike, Odeljenje za staru, retku, stranu knjigu i zbirke na orijentalnim jezicima, Odeljenje za informatičke poslove i digitalizaciju, Odeljenje za ekonomske i pravne poslove i Odeljenje opštih poslova.

Narodna biblioteka „Dositej Obradović” se nalazi na najlepšem mestu u gradu – u gradskom parku i u jednoj od najlepših zgrada u Novom Pazaru. Zadatak joj je da širi znanje, kulturu i ljubav. U svojoj istoriji nailazila je na uspone i padove, ali cilj nikada nije gubila iz vida. I ubuduće će svi njeni napori biti usmereni prema čitaocima i njihovim željama, prema očuvanju tradicije i kulture naroda sa ovih prostora, prema potrebama novih generacija uslovljenih tehnološkim napretkom.

Radno vreme: 7:30 – 20:30 

Pauze: 9:30 – 10:00, 16:00 – 16:30